HR - Ljudski Resursi - Srbija

Za odmor i bolovanje manja plata

Novi zakon o radu biće donet do polovine juna ili najkasnije jula, najavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, dodajući da su sindikati i poslodavci pokazali veliku odgovornost.

Radna verzija je već stigla na adrese i jednih i drugih, a nove rasprave među njima unelo je predloženo umanjenje zarade za vreme godišnjeg odmora ili bolovanja. Predlog je da se za te dane kao osnovica za plate uzme osnovna zarada uvećana samo za minuli rad.

To znači da u obračun te zarade ne bi ulazio regres, markica za prevoz, topli obrok, bonusi, 13. plata u poslednja tri meseca, što je bio slučaj do sada.

Sindikatima, koji su popustili pred zahtevom poslodavaca da se radnicima koji postanu tehnološki višak isplaćuju otpremnine samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, a ne ceo radni staž – predlog zakona koje im je uputilo ministarstvo najviše liči na „prepisani Radulovićev zakon”. Taj zakon je trebalo da bude usvojen u decembru prošle godine, ali je povučen na doradu zbog zahteva sindikata i ocene da je pisan za potrebe poslodavaca, posle čega je tadašnji ministar Saša Radulović podneo ostavku.

Istina ni poslodavci nisu bogzna kako zadovoljni. Njima Vulinov zakon više liči na prepisani sadašnji propis.

Ali ipak i jedni i drugi su napravili ustupke.

Konkretno oko rada na određeno vreme poslodavci su tražili da traje tri godine, sindikati od šest meseci do godinu dana. Našli su se na sredini – najduže 24 meseca.

Ovakvi pomaci raduju i resornog ministra, jer kako kaže, čini ga optimistom to što su sindikati i poslodavci pokazali veliku odgovornost i što se odriču onog što se zove socijalna sebičnost. – Ne razmišljaju samo o sebi, o svojim članovima, već i o državi i svima nama koji ovde treba da živimo i to, nadam se, bolje – rekao je Vulin podsećajući da je zakon o radu nešto što je nužno i što mora da se donese. Međutim, to nešto mora i da učini da poslovanje bude lakše, ali i da radnik bude zaštićen, što nije lako izvesti.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata kaže da su kompromise oko rada na određeno vreme i otpremnina napravili imajući u vidu ogromnu nezaposlenost, kako bi pomogli lakše upošljavanje radno sposobnog stanovništva.

– Na umanjenje zarada od 10 do 15 odsto nećemo pristati. Ne možemo dopustiti u zemlji, u kojoj hirurg prima 70.000 dinara mesečno i u kojoj 400.000 ljudi zarađuje jedva 20.000 dinara, da plata ide na dole – kaže Savićeva.

Ona naglašava da bi za bolovanja, raznih naknada ili prinudnog odmora zbog nedostatka posla, zaposleni dobijali oko 60 odsto zarade uvećane isključivo za minuli rad, što bi na kraju bilo 2.000 do 2.500 dinara manje nego do sada.

Poslodavcima ova odredba zakona bez sumnje ide naruku. Međutim, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, ima drugačiji pogled na rešavanje ovog problema. On smatra da primanje za vreme odmora i bolovanja ne treba da bude tema zakona o radu, već dogovora poslodavca i radnika, regulisana kolektivnim ugovorom ili u okviru granske delatnosti.

– Nigde u svetu poslodavci ne plaćaju radnicima prevoz osim u izuzetnim situacijama, topli obrok ili pauzu u toku radnog dana. Mi plaćamo 176 sati, a radi se 163 sata. Moramo uskladiti zakon sa Evropskom unijom, da ne bismo kao Hrvati po učlanjenju morali ponovo da ga menjamo – kaže Atanacković.

Njemu radna verzija novog zakona suviše liči na postojeći zakon, ali veruje da će se radna grupa, koja se svakodnevno sastaje, dogovoriti oko minimalne cene rada i preostalih pitanja koja narednih dana trba prorešetati i usaglasiti.